Kako zamišljamo svet-od besa i destrukcije do nade i zajedničkog stvaranja
Živimo u turbulentnim vremenima, kako lokalno, tako i globalno. Svet se menja, globalni poredak i njegove vezane ideologije i vrednosti nas trenutno vode u propast. Pre svega u ekološku i klimatsku propast. Neizvjesnost, nestabilnost, nesigurnost, anksioznost, strah, bes, ljutnja i razne druge uznemirujuće emocije su ogledalo sistema i vremena u kojem živimo.
Postavlja se pitanje kako se nositi sa svime time na individualnom i društvenom nivou? Da li možemo nekako da se izbavimo iz te spirale negativnih emocija i zamislimo neku drugačiju budućnost, ona koje je po meri čoveka i svog ostalog živog sveta na planeti?
Upravo iz te potrebe se radio projekt CLAY-Creative Learning on Agroecology for Youth. Da bi se stvorio prostor za zamišljanje i razmišljanje o drugačijim ekološkim vizijama, za stvaranje drugačijih percepcija i doživljaja sveta, onih koji podržavaju i neguju mrežu života. Prostor iz kojega ovi procesi započinju jest prostor naše imaginacije ili mašte, početna tačka iz koje ulazimo u svet koji nas okružuje. U raznim istočnjačkim duhovnim tradicijama se spominje izreka “Kakav ti je kvalitet misli, tako i doživljavaš sebe i svet oko sebe”
U ekološkim aktivističkim i profesionalnim krugovima, ali generalno u društvu, je generiran jedan ozbiljan psihoemotivni napor pojedinaca uzrokovan raznim borbama i otporima prema destrukciji prirode. U Srbiji kao i globalno, postoji ogroman broj borbi za očuvanje prirode. Svi ti procesi borbe, prosvjeda i otpora uzrokuju ogromno psihoemotivno crpljenje pojedinaca, šta vrlo često rezultira “burn-out”-om i raznim emotivnim traumama. I svi su sami po sebi reaktivni, odnosno, predstavljaju reakciju na određene procese koji se dešavaju. Reakciju na destrukciju koja nas okružuje na svim nivoima.
Šta kada bi smo naše vreme, energiju i kapacitete upregnuli za stvaranje sistema i društva koji živi u sinergiji sa mrežom života. Upravo to pitanje je centralno pitanje oko kojeg se vrti smisao ovih susreta. Ovo je veliko pitanje na koje nema jednoznačnog odgovora ni univerzalnog rešenja. Ovo pitanje suštinski, otvara, kako je to kolumbijski antropolog Arturo Escobar sročio, pitanje “pluriverzuma”. Pluriverzum podrazumeva mnoštvo različitih svetova unutar jednog sveta, koji su svi u konstantnoj interakciji, međusobno zavisni i podržavaju jedno. Život na planeti Zemlji, u konteksu prirode, jest upravo pluriverzum. Mnoštvo različitih vrsta i ekosistema koji su svi međusobno povezani i zavisni jedno o drugom i u konstatnoj interakciji sa ciljem održavanja balansa u mreži života.
Od renesanse i Descartesa koji je prvi izvršio podelu na telo i um, i time otvorio vrata dualizmu kao dominatnoj ideologiji koje se manifestovala uzdizanjem čoveka iznad prirode i nadvladavanjem čoveka nad prirodom, pa sve do danas, svedočimo kako je ova ideologija otuđila ljude od prirode i svela prirodu na skupinu resursa koji čovek nesmotreno eksploatiše.
U svetlu svega navedenog, zato je danas, možda više nego ikad, bitno uspostaviti prostor za maštu i zamišljanje drugačije budućnosti, kao vrstu otpora dominantnim i hegemonim ideologijama koje zarobljavaju čoveka i prirodu.
